Vrabac, kako to lijepo zvuči
Većina nekih po nama sporednih stvari i bića prolaze i odlaze, jednostavno ih nema, nijesu tu ali to ne budi naše interesovanje, imamo prečeg posla. Tako su nestali svici, sve manje njihovih fenjera ima, skakavci se brzo najedu pa se povlače, jedino su tu uz nas bili vrapci, i došlo vrijeme, neko vražje, da i njima presudi.
Bilo je teško gledati, na užasne snimke je trebalo staviti ograničenje -18, podilazi neka jeza i nameće se pitanje kako li su sahranjeni.
Ali ima i onih koje to dodiruje, gane ih makar na tren, tako je i našeg pjesnika Radomira Vukomanovog Jokića, navelo da na nekom komadu papira ostavi traga, o stradanju tih malenih, velikih bića.
Među njima su zasigurno, kako naš pjesnik kaže, i neki Vitov vrabac.
Vito vam plete od zlata gnijezdo,
užasnut danas za vaše stanje
,,zato moj pozdrav vesela grudvo smijeha gospodo vrapci moje duboko poštovanje”!
Koliko gladnih preživlje zima
i teških mećava, vaše biće sveto
ali vas uspori jedna olujna kiša
i ubi vas jedno varljivo ljeto.
I dok ležite danas ispod plavog neba
i ne izvodite vaše igre vragolaste,
mi vam se nadamo kad mećave dođu
i kad nas napuste gospođe laste.
Da opet sa nama drhtite ispod streha
i zimus ljubite ovo golo granje
,,zato moj pozdrav vesela grudvo smijeha gospodo vrapci moje duboko poštovanje”!!!
ODGOVOR.ME
