KORACI – Ana A. Ičević Vuković
KORACI
Ana A. Ičević Vuković
Kikotala se glasno, mahala rukom
nekom stvorenju, mitskom rodu.
A onda i vrapci zaćutaše mahom
kao da je neko prolio vodu.
Suze ne krenuše, zastaše u ćošku
nekako na prečac, u stilu glasno,
mitske se priče ne čitaju stalno
u njima ništa i ne bude jasno.
Gromoglasan korak okrenuo leđa
bez najave se oni isti vrapci čude,
čemu tamo nada, opet troši glas
nije to za male već velike ljude.
Eh, koliko troši najavljena java
samo malo trena stane joj u džep,
kao zadnja para, izgubljena kocka,
odlazi se glasno kad podviju rep.
