Slobodanka Čabarkapa – NA PERONU OSAM

NA PERONU OSAM

Stajao je sjetan na peronu
zamišljen bolan i sam,
čitao novine neke,
u blizini perona osam.

Pogled se šetao naokolo
kao da je tražio svoje nešto,
koračao zbunjeno trotoarom
rukama mahao vješto.

Odjednom, na ramenu tom
naslonjena ruka žene
„Dobro veče“, reče, ,,putniče
jel možda tražite mene”???

Trgao se kao iz polusna
i pitao da li sam zaista ja,
da čuje od mene ko sam
na peronu sreće broj osam.