Gordan K. Čampar – APLAUZ ZA LEGENDE(XVI) – Nikola Asanović – ŽIVOT, ASFALT I JEDNA MINUTA
ŽIVOT, ASFALT I JEDNA MINUTA
Još se prašina sa staze u Pljevljima nije slegla, niti su se vrele gume mogle ohladiti, aplaluzi upućeni rekorderu još su odzvanjali, a neumit zvana smrt je zagrlila njenog miljenika.
Vrijeme, strast da bude brži od vjetra, naslijeđeno od oca Gorana i brata Miloša, je u jednom trenu, stalo.
Nikola Goranov Asanović, rano za ovu priču ali dovoljno za legendu.
Opet uz miris benzina i škripu guma, samo ne tako kako je planirano, bez šeme staze, bez obaveze i želje da bude prvi, samo vođen željom da bude srećan i beskonačno slobodan.
I sve to jedna sekunda, nije važno ko je u njoj kriv, odnese u nepovrat, jednu mladost, osmijeh, htjenje da bude najbolji, i na svu nesreću budeš najbolji a odeš tako naprečac i tako rano.
Nek bude za nauk mnogima, jedna mladost koja je rasla na asfaltu, čiji je život mirisao na bitumen, čija je muzika bila zvonki glas motora iz nekih drumskih aždaja, čiji je život poklonjen drumu, neka samo makar budu opomena.
Nosiće staza gdje dokazivao da je najbolji, njegovo ime, pa da, ime jeste mnogo važno ali za njegove najbliže i za mnoge od nas važniji je bio njegov život.
On je poklonio to malo dana vremenu da bih ga pamtili, i hoćemo, ali zašto, zašto tako rano na žrtvenik.
Nemojte se baviti ćutanjem, njegove minute ne zaslužuju to, dajte samo jedan aplauz da ga on i na nebu čuje.
