FESTIVAL KRATKE KNJIŽEVNE FORME ZATON 2020 – Olivera Sinđelić – Vrbe na reci

ВРБЕ НА РЕЦИ

На хладном јесењем зраку трепери младо храшће
и скупљају се вране под старе крошње густе,
слутим још пре мрака велика киша пашће
на шуме, лугове, њиве и зелене ливаде пусте.

На прагу смо стари пас и ја. Гугутке се под стрехом гнезде,
чекамо да сутон падне, да појаве се прве звезде.
свитаца у јесен нема, мрачан је дивљи честар,
последње зраке сунца у неповрат разноси ветар.

Враћају се голуби кући, слећу на кровне греде,
сове са тавана одлећу кроз старе смреке бледе.
Осим нас нигде никог. Јесен утеху не шаље,
а време тече и тече, морамо живети даље.
Кроз стару смрекову шуму и крошње старе јове
јавља се непознат ћук, на вечерњу молитву зове,
месец сја врх белог бора, сјаји се ко светионик,
и златну светлост баца на старе цркве звоник.

Ко смарагд једна звезда на тамном небу сија,
далека гора звони потмулом олујном јеком,
на прагу већ дуго седимо мој црни пулин и ја,
гледамо зелене врбе уснуле над мирном реком.

Olivera Sinđelić