ZATVORENI KRUG – Reuf Feković

Cijeli svoj život čovjek provede u traganju za nečim, u iščekivanju nečega i nadanju nečemu. Nečim, nečega i nečemu važnim i prosvijetljenim sa nurom Božjim i opet na kraju umre, a da ne pronađe i ne dočeka to nešto. Da tragedija bude potpuna, nikada ne otkrije da je to  nešto on sam! Čovjek u čovjeku  i u svemu onome što ga potiče da diše, u svemu što ga potiče na život.

                                                                                                                          ZATVORENI KRUG

                            Kada počne vrijeme da te gazi,

                         i svi putevi pored tebe prođu,

                         sjedni na raskršće prvo i čekaj,

                         strpljivo i mirno da po tebe dođu.

                         Mi i onako ne stižemo nikud,

                         samo nam je privid da smo puno prošli,

                         i kad’ se osvrnemo za našijem tragom,

                         shvatimo da nikad i nikud, mi i  nismo pošli.

                          Sve je ovo privid, prijatelju dragi,

                          ali bez privida, čekanje je dugo,

                          i svijet je ovaj stanica čekanja,

                          odakle nas kupe, zatvorenim krugom.